Период 1985 - 1991: од терминала
ка персоналним рачунарима
Почевши од 1983. године, Рачунски
центар Математичког института је започео поступак за набавку новог рачунара.
Слична активност је истовремено започела и на више факултета у оквиру ПМФ-а,
посебно на данашњем Хемијском факултету. Синхронизација активности у набавци
новог рачунара је омогућила формулисање платформе у којој се од надлежних
републичких органа тражила набавка рачунарског система високих перформанси
за потребе математике и природних наука. Финансијски рационално решење
за ову инвестицију је пронађено у склапању Споразума о сарадњи између
ПМФ-а и Републичког завода за статистику
(скр. РЗС), који је између осталог, омогућио бесплатно коришћење
ресурса Рачунског центра Завода за потребе наставе и научно-истраживачког
рада на ПМФ-у. Центар РЗС-а је у то доба био опремљен системом IBM
3031, који је непосредно по склапању споразума замењен машином IBM
4381/14. Овај Центар је обезбеђивао и пуну системску
подршку раду Лабораторије.
С друге стране, факултети у саставу
ПМФ-а, Математички институт и неке друге институције са Универзитета су
удружиле финансијска средства потребна за опремање терминалског пункта
повезног са РЗС-ом. Концепцију оваквог комплексног повезивања институција
је изложио 1985. професор Н. Парезановић на скупу одржаном у РЗС-у.
Током 1985. године формиран је
терминалски пункт на ПМФ-у, повезан са РЗС-ом, за који је набављено 16
IBM 3270 терминала, један графички колор-терминал,
две контролне јединице и штапачи, као и први персонални рачунари ( IBM
XТ и IBM јуниор).
IBM XТ
Као резултат овакве нове организације,
Рачунски центар Математичког института је интегрисан у Природно-математичке
фаултете под називом Радна заједница Рачунарска лабораторије. Лабораторије
је успешно радила све до законског укидања радних заједница током 1991.
године. Током свог постојања, РЛаб је обезбеђивала практичне вежбе на
рачунару за факултете ПМФ-а, потребе у истраживачком раду, али је остваривала
и самостални приход кроз истраживачке и комерцијалне пројекте. Овом Лабораторијом
је прво руководио прво проф. Ђуро Радиновић (са Физичког факултета), а
затим проф. Недељко Парезановић.
Терминалска веза се РЗС-ом користила
се интензивно у настави на Математичком факултету све до 1997. године,
а одређени број терминала је и данас везан за РЗС. Најважнији резултат
из овог периода је да је остварено укључивање Југославије у ЕАРН (Битнет),
чему су посебно допринели проф. Јагош Пурић (Физички факултет) и проф.
Светозар Никетић (Хемијски факултет).
период 1968 - 1985: од бушене картице до терминала
период 1987 - 1998: рачунари у мрежи